Polne bolesti

Polne bolesti se prenose seksualnim kontaktom i možete oboleti svaki put kada imate nezaštićen seksualni kontakt sa partnerom koji je već inficiran.

Organizmi koji uzrokuju polne i seksualno prenosive bolesti mogu preći sa osobe na osobu putem krvi, semena ili vaginalne tečnosti. Moguće je biti zaražen od osobe koja izgleda savršeno zdravo, uredno i poznato - ljudi koji čak i ne moraju znati da imaju polno prenosivu bolest. Razlog tome je što mnoga od ovih oboljenja ne daju nikakve simptome, barem ne u prvo vreme.

Prvi znaci infekcije polnih bolesti i oboljenja

Najčešći znaci da je vreme da se obratite dermatologu su upala sluzokože, pojava rana sa ili bez bola na genitalnoj, oralnoj ili rektalnoj regiji, bolno uriniranje, praćeno osećajem peckanja, gnojni iscedak iz uretre, neuobičajeno vaginalno krvarenje, groznica ili drugi gripu slični simptomi.

Kasniji znaci infekcije (mesecima ili godinama kasnije)

Kasniji znaci infekcije kod ponih bolesti mogu se pojaviti mesecima ili godinama kasnije. Mogu biti razni - crvenilo, osip ili ranice bilo gde na telu, uporna genitalna upala (koja na terapiju ne reaguje), bol pri polnom odnosu, bol u testisima, crvenilo, otok, bol u maloj karlici, neplodnost, neurološki i kardiovaskularni problemi i čak karcinomi.

Uzročnici polnih bolesti

Više od 30 virusa, bakterija i parazita uzrokuju seksualno prenosive bolesti. Većina ovih organizama zavisi samo od prenošenja seksualnim kontaktom. Drugim rečima, ako imate neku od ovih infekcija jedini put prenosa je bio polni odnos.

Najčešći uzročnici polnih bolesti su neisseria gonorrhea (gonoreju,triper ili kapavac), treponema pallidum (sifilis), chlamydia trachomatis, ureaplasma urealliticum (uretitis, cervicitis). Takodje, jednoćelijski organizmi koji izazivaju uretritis, vaginitis i bol u karlici - trichomonas vaginalis (manifestuju se kod žena vrlo neprijatnim mirisom). Virusi koji uzrokuju cervikalni i analni karcinom - human papiloma virus (HPV), tipovi 16,18,31,33,45,52,58 i virusi koji izazivaju genitalni herpes - herpes simplex virus češće tip 2, ali i tip 1.

Seksualna aktivnost omogućava širenje i drugih oboljenja iako je njih moguće dobiti i na druge načine - Ebstein Barr (mononukleoza), hepatitis A, B i C kao i HIV.

Faktori rizika kod polnih bolesti

Čak i kod vernih i posvećenih partnera može se desiti seksualno prenosiva bolest. Moguće je biti zaražen herpesom a da to osoba nikada ne sazna, tačnije da bude samo prenosilac oboljenja. Takva osoba će vremenom infekciju preneti svom partneru. Svakako, mnogo je češći prenos ovih oboljenja kod osoba koje menjaju partnere.

Generalni rizik kod polnih bolesti

Početak seksualne aktivnosti u ranom adolescentnom dobu je jedan od najvećih rizika. Adolescenti se najčešće brinu posle, a ne pre odnosa. Polovina svih polnih bolesti dijagnostikuje se kod osoba starih od 15 do 24 godine.

  •  - Visoko rizičan odnos je nezaštićen odnos sa osobom koja već ima neko seksualno prenosivo oboljenje. Zastrašujući su procenti prenosa oboljenja i kreću se u proseku oko 70-80% od jednog odnosa. Oralni odnos je manje rizičan.
  •  - Postojanje jedne seksualno prenosive bolesti nosi rizik od lakšeg dobijanja drugog oboljenja (naprimer HIV-a ili HPV-a).
  •  - Menjanje većeg broja partnera, ne samo istovremeno već i tokom vremena.
  •  - Biti žensko. U svim godinama žene će češće imati neku od komplikacija infekcija, kao što su neplodnost i karcinomi. Kod mladih devojaka grlić materice čine ćelije koje se stalno menjaju. Ove nestabilne ćelije čine grlić ranjivim i osetljivim na viruse i bakterije.

Moguće komplikacije polnih bolesti

Brza i pravovremena terapija moze sprečiti mnoge komplikacije. Nažalost, simptomi kod pojedinih oboljenja mogu biti primećeni posle mnogo vremena. Upala zglobova, upala oka, upala karlice, neplodnost, karcinom grlića materice, drugi karcinomi uključujući limfome uzrokovane HIVom, bolesti srca, poremećaj pamćenja ili oštećenje ploda su neke od mogućih komplikacija polnih bolesti ne tretiranih na vreme ili na pravi način.

Terapije kod polnih bolesti

Antibiotici mogu izlečiti mnoge seksualno prenosive bolesti uključujući gonoreju, sifilis, hlamidije i trihomonas. Terapija mora biti sprovedena u potpunosti i u punoj dozi, bez obzira na prestanak tegoba.
Većina seksualno prenosivih virusnih infekcija nisu izlečive! ZA HBV i HPV postoje vakcine.

Svako saznanje da imate neku od seksualno prenosivih bolesti jeste trauma. Možete osetiti izneverenost ili sramotu. Najgore je što neka od ovih oboljenja mogu odlučivati o vašem životu, čak i sa najboljom terapijom. Ispred ovoga postoje potencijalni gubici - gubitak poverenja, planova da imate decu ili užitaka u svojoj seksualnosti.

spec.dr Svetlana Djurišić, dermatolog
dermatološka ordinacija DERMATIM, Beograd