Pege, lentigo i fleke

Pege su mrke, kružne tačke na koži, prečnika do 5 mm. Nalaze se u ravni kože a najčešće su na suncu izloženim delovima tela kao što su lice, ramena ili šake.

Karakteristične su za osobe svetle puti, koje lako gore a teško crne na sunčevoj svetlosti. Pege imaju tendenciju da postanu tamnije i izrazitije posle izlaganja Suncu, a manje su primetne u zimskim mesecima.

staracke pege fleke

Kako nastaju pege?

Pege nastaju kao posledica proizvodnje veće količine pigmenta melanina na pojedinim mestima, a nisu praćene umnožavanjem pigmentovanih ćelija - melanocita. Izbegavanje i zaštita od sunčeve svetlosti kao i redovno korišćenje krema sa zaštitnim faktorima, može sprečiti ili umanjiti njihovu pojavu.

Koje vrste pega postoje?

Postoje dva osnovna tipa pega - jednostavne pege i pege koje su posledica opekotina od Sunca.

Jednostavne pege (Lentigo simplex) su hiperpigmentacije koje na kozi nastaju kao genetska predispzicija.

Pege koje nastaju kao posledica opekotina od Sunca (Solarni lentigo) su trajno oštecenje kože i nešto su tamnije, imaju nepravilne ivice i mogu biti veće od promera olovke.

Šta su to "staračke fleke"?

Staračke fleke su tamnije prebojene promene na koži najčešće ruku i nadlanica, a u manjem broju i lica. One predstavljaju pege lentigo tipa i najčešće se vidjaju na koži starijih ljudi koji su se dugotrajno izlagali suncu. Koža je na mestu njihove pojave blago istanjena pa odaju utisak ulegnuća.

Veoma često se kod starijih ljudi sa lentigo flekama javljaju i braonkaste, izdignute, koricom prekrivene lezije koje se zovu seboroične keratoze. Seboroične keratoze su benigne izrasline na koži, koje mogu ličiti na mladeže. Najčešće su braonkaste boje, ali se boja može kretati u rasponu od svetlo smedje do crne. Veličina je takodje različita a kreće se od 0,5 do 2,5 cm. Neke keratoze počinju kao lentigo, a zatim postepenim podizanjem i rastom formira se seboroična keratoza.

Osnovna karakteristika seboroične keratoze je voštani, masni izgled. Izgledaju kao nalepljene na kožu ili kao kap rastopljenog braon voska sveće koji je pao na kožu. Seboroične keratoze se javljaju na istim delovima kože kao i pege. Češće se javljaju na mestima izloženim suncu, ali se javljaju i na zašticenim delovima kože. Na početku pojave izgledaju kao mala gruba ispupčenja, a zatim sa daljim razvojem imaju veću, grubu bradavičastu površinu.

Seboroične keratoze su sasvim uobičajene posle 40 godine starosti. Kod gotovo svake osobe razvije se makar nekoliko seboroičnih keratoza u toku života.

Kako se razvijaju pege?

Razvoj pega na koži posledica je genetske predispozicije i izlaganja suncu. Dvoje ljudi koji se na podjednak nacin izlažu suncu, neće imati podjednaku pojavu pega na koži. Sunčeva svetlost, kao i veštacki izvori svetlosti emituju ultravioletne UVB zrake. Nakon izlaganja UVB zracima spoljašnji sloj kože - epiderm zadebljava, a pigmentne ćelije melanociti, proizvode pigmenat melanin u većoj količini. Ovakva povećana produkcija melanina je na neki način zaštita kože kod budućeg izlaganja suncu.

Takodje, reakcija na sunčevu svetlost je različita kod ljudi sa različitim tipovima kože. Na koži kod albino osoba nikada se ne stvaraju pege, zbog genetski uslovljenog poremećaja u produkciji melanina. S druge strane osobe sa tamnim tenom su relativno manje osetljive na izlaganje suncu, nego osobe sa svetlom kožom. Medjutim i osobe sa tamnim tenom nisu u potpunosti otporne na uticaj sunca, pa se i kod njih mogu javiti opekotine posle dužeg izlaganja. Osobe sa plavom ili crvenom kosom, svetlim očima i svetlom kožom naročito su osetljive na štetan uticaj UVB zraka.

Bez obzira na boju kože pege su uslovljene neravnomernom raspodelom pigmenta melanina u koži. Pege su u suštini veći depoziti melanina na jednom mestu u koži.

Koliko je važna genetika za razvoj pega?

Tip kože kod osobe, kao i genetika su veoma važni faktori koji utiču na nastanak pega. Pege su genetski uslovljene naročito kod osoba sa svetlom kožom, plavom ili crvenom kosom. Mnoga istraživanja su utvrdila da se kod jednojajčanih blizanaca javlja podjednaki broj pega, što se ne desava kod dvojajčanih blizanaca.

Kod retke genetski uslovljene bolesti - kseroderme pigmentosum, pojava pega je apsolutno genetski uslovljena. Pojava prekomernih pega kod crvenokosih osoba sa ovom bolešću je uobičajena pojava.
Kod druge genetski uslovljene bolesti - neurofibromatoze, pojava pega u pazusima je veoma česta.

Koji je medicinski značaj pega?

Pege na koži nemaju nikakav rizik za zdravlje. Takodje, nemaju nikakvu tendenciju da postanu maligne promene. U retkim slucajevima kada su pege udružene sa navedenim oboljenjima (kseroderma pigmentosum ili neurofibromatozom), potrebna su praćenja i ispitivanja osnovne bolesti.

U nekim slučajevima pege i fleke na koži zahtevaju zabrinutost:

Lentigo maligna - Ovo je neuobičajeni površni sporošireći rak kože koji se javlja na licu kod starijih osoba koje imaju istoriju dugotrajnog izlaganja suncu. Tokom nekoliko godina ovaj lentigo ako se ne leči pravilno i na vreme može preći u agresivniji maligni karcinom - melanom lentigo maligna.

Američka akademija za dermatologiju preporučuje pregled pigmentovanih promena i fleka jedanput godišnje. Vrlo je važno posetiti dermatologa u slučaju pojave novih mladeža, njihovog rasta ili promene boje kao i krvarenja. Rak kože je izlečiv ako se dijagnostikuje i otkloni u svojim ranim fazama.

Više o mogućim načinima za uklanjanje pega i fleka pročitajte ovde.

spec.dr Svetlana Djurišić, dermatolog
dermatološka ordinacija Dermatim, Beograd

ordinacija Dermatim

011/26-22-289
011/29-10-783

Kralja Petra 71a
11000 Beograd

Pratite nas na Facebooku!Pratite nas na Twitteru!