Opadanje i gubitak kose

Gubitak od šezdeset do stotinu dlaka dnevno smatra se normalnim i individualan je. Sve što je preko tog broja smatra se pojačanim opadanjem kose i ukazuje na problem koji treba rešiti. Folikul naše dlake se stalno obnavlja i ima brojne funkcije a najvažnije su protekcija i senzacija. Kod ljudi svih rasa kosa je jedna od najvažnijih socioloških i psiholoških karakteristika.

opadanje gubitak kose

Kako raste kosa?

Kosa raste u svojim ciklusima: anagen 2-6 godina, telogen 2-3 meseca, katagen (faza ispadanja dlake). U anagenoj fazi tj. fazi rasta trebalo bi da bude 80 do 90% korena dlake a u katagenom ciklusu (periodu ispadanja dlake) oko 1%.

Šta dovodi do proredjivanja kose?

Postoji niz stanja koja su vezana za proredjivanje kose. Na prvom mestu, sasvim prirodan proces opadanja dlake nakon porodjaja. Kada je žena u drugom stanju ima visok nivo progesterona i dlaka koja bi uobicajeno ispadala zaustavlja se u takozvanoj telogenoj fazi svih 9 meseci trudnoće. Nakon porodjaja dolazi do naglog pada ženskih hormona u organizmu asamim tim i do masovnog opadanja kose. Kod nekih žena moze doći čak i do ćelavosti na pojedinim delovima poglavine. Ovaj je proces je u potpunosti povratan.

Oko 20% populacije doživljava sezonsko opadanje kose, najćešće tokom septembra i oktobra. Kod osoba koje imaju nedostatak gvoždja kosa postaje jako istanjena i proredjena. Nakon supstitucije u potpunosti se vraća volumen kose.

Nažalost, danas su popularne rigorozne dijete, čak i kod veoma mladih devojaka, koje predstavljaju veliki stres za organizam. Najčešće postoji značajan deficit proteina, a gubitak kose koji nastane iz tog razloga je najčešće ireverzibilan (nepovratan). Takodje, nedostatak vitamina iz grupe B i Cinka moze dovesti do sličnih tegoba. Tokom značajnog mršavljenja može doći i do poremećaja menstrualnog ciklusa. Nakon toga uslediće i opadanje kose i pojave pojačane maljavosti na licu. Takodje, kod žena koje imaju sindrom policističnih jajnika i višak androgenih hormona pojavljuje se takozvana androgena alopecija - proredjenost kose po muškom tipu. Vlas kose je slabija, a teme se providi u čeonom predelu. Ukoliko se blagovremeno pacijent javi lekaru i započne terapiju proces se može zaustaviti i jednim delom poboljšati. Ukoliko dodje do potpune atrofije korena proces je nepovratan.

Oboljenja štitne žlezde, praćena manjkom ili viškom hormona, uzrokuju suvu, krtu i proredjenu dlaku. Veliki stres, bez obzira da li se radi o emotivnom stresu ili teškoj bolesti praćenoj visokom temperaturom učiniće da se zaustavi faza rasta dlake i da ona nakon 3 meseca počne da ispada.

Takodje, postoji spektar lekova, uključujuci i citostatike, koji dovode do privremene ćelavosti.

Hemijska sredstva kojima se tretira kosa ne bi trebalo značajnije da uticu na opadanje dlake. Izuzetak su alergije ili nepravilno koriscenje kiselina. Ukoliko se svakodnevno kosa pere i pri tome koriste blagi samponi (za svakodnevnu upotrebu), necemo doprineti opadanju. Čvrsto vezivanje kose, grubo dugotrajno česljanje može mehanički oštetiti koren i dovesti do opadanja. Kod vrlo teških oboljenja kao sto su karcinomi ili sistemske autoimune bolesti ispadanje kose može biti jedan od prvih znakova oboljenja. Tokom životnog veka smanjuje se broj folikula koje imamo na poglavini. Kod žena koje su genetski predisponirane menopauza dovodi do gubitka kose.

Kako sprečiti opadanje kose?

Neophodno je javiti se dermatologu ukoliko se primeti proredjivanje dlake na poglavini. Sa pravilnom terapijom process se može zaustaviti, a preostali koren kose učiniti jačim. U terapiji se mogu koristiti hormoni, vitamini, minerali, gvoždje. Nekada je potrebno lečiti osnovno oboljenje. Postoji spektar šampona i losiona koji se mogu koristiti. Nažalost, šamponi su manje efikasni i ne predstavljaju zvaničnu medicinsku terapiju. Minoxidil 2% i 5% losion je medicinsko sredstvo kojim se može lečiti androgena alopecija. Ukoliko je u pitanju areatna alopecija koriste se kortikosteroidi, imunomodulatori.
Lekar na osnovu pregleda može ustanoviti o kom tipu opadanja kose se radi i o kojem uzročniku.

spec.dr Svetlana Djurišić, dermatolog
dermatološka ordinacija Dermatim, Beograd