Alergije na Sunce

Sa prvim izlaganjem Suncu na našoj koži često se pojavljuju alergijske reakcije. Crvenilo, svrab, osip, mehurići ili bolni čvorići na koži vrlo su neprijatni a javljaju se nekoliko minuta do nekoliko dana od prvog izlaganja kože Suncu. Šta je to što dovodi do toga da osunčanu kožu organizam doživi kao stranu mi ne znamo, većim procentom smatra se da je to genetska predispozicija.

alrgije na sunce

Polimorfna svetlosna erupcija

Najčešći tip reakcije kože na Sunce jeste polimorfna svetlosna erupcija, koja se pojavljuje kod 10 od 15 osoba koje imaju alergiju na Sunce. Karakteriše se crvenim osipom na mestima gde je koža bila izložena suncu. Nastaje nekoliko minuta do nekoliko sati nakon prvog sunčanja a prolazi za nekoliko dana nakon prestanka izlaganja sunčevim zracima. Kako odmiču letnji meseci učestalost ovog tipa reakcije sve je manja jer sa postepenim sunčanjem nastaje delimična desenzibilizacija organizma.

Ukoliko se razvije blaga alergijska reakcija, hladne obloge i uobičajene mere zaštite od UV zračenja će biti dovoljne. Ako su simptomi intenzivniji doktor će prepisati antihistaminike i kortikosteroidne kremove. Ukoliko ova terapija ne zadovolji kontrolu alergijske reakcije, pre izlaganja Suncu može se celo telo izložiti UV lampama - fototerapija kako bi se napravila  tolerancija na sunčevo zračenje.

Prurigo nodularis

Drugo najčešće oboljenje, prurigo nodularis, karakteriše se pojavom čvorova i oderotina na izloženim i neizloženim delovima tela i nepodnošljivim svrabom a javlja se kod male dece sa prvim Suncem. Sporo reaguje na terapiju i zahteva lečenje.

Hydroa vacciniforme

Hydroa vacciniforme je alergija na Sunce kod dece koja podseća na dramatični razvoj boginja sa mnoštvom mehurova i crvenila. Ostavlja ožiljke slične boginjama.

Solarna urtikarija

Solarna urtikarija ili koprivnjača nastaje nekoliko minuta posle izlaganja Suncu i može se pomešati sa opekotinama od Sunca. Praćena je svrabom, crvenilom, koprivnjačom. Prolazi pod dejstvom antihistaminika.

Fotoalergijska erupcija

Fotoalergijska erupcija je reakcija koja nastaje u sadejstvu sunčeve svetlosti i nanošenja odredjenih hemikalija na kožu bilo da se one nalaze u kremama za zaštitu od Sunca, parfemima, losionima ili šminki. Dodavanje raznih biljaka i ulja za negu kože tokom sunčanja dobra je osnova za razvoj ekcema, pa čak i pojavu dugogodišnjih fleka na licu i dekolteu.

Lekovi kao sto su antibiotici ili fenotiazini, antibebi pilule mogu uzrokovati fotoalergijsku reakciju. Najlakši tretman jeste prestanak korišćenja uzročnika alergija iako nekada ostaje nepoznato sta je uzrokovalo reakciju. Postoje situacije u kojima letnji osip nije uzrokovan alergijom na sunčevo zračenje.

Pojačano znojenje dovodi do zapušenja znojnih žlezda i formiranja milija. Milije podsećaju na sitne čvrste bubuljice, oivičene blagim crvenilom, bez svraba. Oboljenje je bezopasno i karakteristično za decu. Zadržavanje znoja u pregibima na koži kod male dece krivac je za formiranje crvenila i blagih ekcema. Puderi koji sadrže cink blagotvorni su u ovim situacijama. Kod odraslih sa pojačanim znojenjem često se pojavljuje osip izazvan množenjem gljivice malassezia furfur koja je uobičajen stanovnik naše kože. Terapija je neophodna a klinička slika se karakteriše velikim brojem površnih gnojanica, posebno na trupu.

Postepeno izlaganje kože Suncu u velikoj meri smanjuje mogućnost stvaranja alergijskih reakcija. Ako se one ipak pojave, kremovi sa zaštitnim faktorom, adekvatna garderoba, šeširi, dovoljna su prevencija kod blagih oblika alergijskih reakcija. Kod burnih alergijskih reakcija neophodan je savet dermatologa a nekada i priprema antihistaminicima, kortikosteroidima ili fototerapijom.

Posebnu pažnju treba pokloniti nežnoj koži beba koja je višestruko osetljvija na sunčevu svetlost od kože odraslih. Treba uvek koristiti kremove sa zaštitnim faktorom namenjene baš deci jer je sadržaj hemijskih supstanci u njima mnogo manji nego u kremovima za odrasle. Kupanje isušuje nežnu dečiju kožu te je stoga treba hidrirati hipoalergijskim losionima. Upotreba masnih krema za negu treba da bude nešto redja kako ne bi pravili okluziju kože.

spec.dr Svetlana Djurišić, dermatolog
dermatološka ordinacija Dermatim, Beograd

ordinacija Dermatim

011/26-22-289
011/29-10-783

Kralja Petra 71a
11000 Beograd

Pratite nas na Facebooku!Pratite nas na Twitteru!